Govorim geački, a pišem srpski

Vesna PANTELIĆ - Slavica DOBROSAVLjEVIĆ  08.11.2005, 18:26:59

ZA generacije koje su odrasle na "filigranskim pločnicima", Branimir - Džoni Štulić više je od lidera jednog rok benda. On je bio i ostao rokenrol prorok, koji je još davnih osamdesetih poručio "mi smo ljudi Cigani sudbinom prokleti, uvek neko oko nas dođe pa nam preti." Njegov i naš Balkan više nije silan i ne stoji najbolje, a iz Utrehta u Holandiji, kompozitor, pesnik i prvi glas kultnog zagrebačkog benda "Azra" Džoni Štulić, juče je za "Novosti" poručio:

- Zovu me novinari i stalno mi pod nos guraju Hrvatsku! Moje izjave se pogrešno citiraju, a trenutno je najaktuelnija da ne želim hrvatsku putovnicu. Šta ja imam sa Hrvatskom? Ja sam živeo u Jugoslaviji! Ali, ja sam i otišao iz te Jugoslavije. Svi me pitaju što ne dođem u Zagreb, a niko ne kaže što ne odem na Kosovo. Pa, koliko ljudi vozi "mercedes", a nikad nisu bili u Nemačkoj.

Beogradska štampa ovih dana citira vašu izjavu da pišete na srpskom književnom jeziku. Kako to komentarišete?

- Postoje dve vrste srpskog jezika. Geački, kojim sad razgovaramo, i književni, kojim ja pišem. Razlika između njih je kao između kombinezona i smokinga.

Da li je prevođenje "Ilijade" uticalo na vaš književni rad?

- Jeste. "Ilijada" je kao "rols-rojs", a ja to nisam znao. Imao sam samo dobar osećaj. "Rols-rojs" je lep i težak, jer troši mnogo benzina. Čovek treba da ima garažu za njega, a ne možeš ni da ga voziš tamo gde nema asfalta. Grehota je ulaziti u njega bez smokinga. A, kad sve to imaš, moraš da imaš i ženu. Bolje bi mi bilo da sam kao Brega uzeo "trabanta".

Kažu da je Homer bio proročki pesnik, a to isto tvrde i za vas...

- Ko to kaže za Homera? On je bio brahman. Ne, ne, ja nisam proročki pesnik. To je samo ukras i miris.

Hrvatska televizija je u poslednjih mesec dana emitovala dva dokumentarca o vama. Nameravate li da uskoro odete u Zagreb? Ili, dođete u Beograd?

- U Zagreb sigurno neću otići. Ali, to što ne volim Hrvatsku, ne znači da volim Beograd. Bilo gde da idem moram da imam razlog. A, razlog je posao. Privatno mogu da odem bilo gde. Ali, i kad ti neko bez poziva dođe u kuću, trpiš ga sat ili dva.

Posle ponovnog okupljanja "Bijelog dugmeta", prostorima bivše Jugoslavije pronela se vest da će se i "Azra" ponovo okupiti. Da li je to bila buva ili ne?

- "Bijelo dugme" se okupilo jer "Azra" nije htela! To je kao instant kafa. Dodaš malo vode i zasladiš.

Kada bi "Azra" danas održala koncert u Beogradu, bio bi vam tesan i stadion. Uvek ste govorili da su vam manji prostori draži...

- Tako sam razmišljao pre 20 godina. Male sale su mi draže, jer veliki koncerti zahtevaju i veliku organizaciju. Ne bi ni "Dugme" sviralo na Hipodromu da nije bilo "Koka-kole". Tako je bilo onda, a isto je i danas, samo što je gore. Samo se međusobno lažemo i varamo. To je u redu što ima interesovanja za koncerte "Azre", ali moja intimna želja nikada nije igrala ulogu. Ako voliš nekog, voliš onog što je daleko od tebe. Što smo dalji, sve se više volimo. Treba svirati, ali, i za pojas zadenuti. Nema nikakvog razloga da se "Azra" ponovo okupi. Ko će doći na koncert "Bijelog dugmeta" da najave da se opet okupljaju? Sve su to novinarski trikovi. Kada nema šta da se piše, onda se izvuče ovo ili ono. To je svrha novinarstva. Priče da će se "Azra" ponovo okupiti nemaju nikakve veze sa istinom.

Da li se zaista osećate kao siroče zbog raspada Jugoslavije?

- To je teško pitanje. Mislim da sam se uvek osećao kao siroče. A ovo je samo potvrdilo moje stanje. Ne znam da li žalim za nečim. Svi i kad žalimo, mislimo, pre svega, na sebe. Žao mi je 30 godina mog rada koje je otišlo u ništa. Što sam 30 godina morao jesti g.... i nisam vratio dug! J.... mu mater, baš niko me ništa nije pitao na ovom svetu, ni kada me je pravio, a ni posle toga. Za sebe cmizdrim, pročistim oči, a i duševno je zdravo.

NEMAM KOLEGE

- NISAM u kontaktu sa kolegama. Nikada kolege nisam ni imao. I kada sam to rekao, ispao sam arogantan. Ni u Holandiji, gde živim od raspada Jugoslavije, nigde ne izlazim i ni sa kim se ne družim. Igram fudbal, pišem knjige, taksi više ne vozim - kaže Džoni.

PUSTO TURSKO

- ČINI mi se da ćemo opet morati da provedemo 500 godina pod Turcima. Oni su nam ostavili lepe pesme. Po meni najlepšu narodnu muziku imaju Turci. Ta muzika je nešto najbolje što je bilo u Jugoslaviji. Ostalo me nije zanimalo. Pogledajte kakva je današnja narodna muzika. Ljudi nisu prešli tu ravan - priča Štulić.

KAO KONOBAR

- NE znam napamet svoje stihove. Nekad sam ih znao, a sada sam sve zaboravio. Danas, kad mi treba, uzmem papir i čitam sa njega svoje stihove. Ja sam ti kao konobar, napišem nešto, dodam datum i naplatim - objašnjava Branimir Štulić.

Izvor: Večernje novosti

Članak: link